Marko Polo (Kineska Avantura)
Marko Polo (ital. Marco Polo; 1254 — 1324) je bio venecijanski trgovac i istraživač, koji je, sa ocem i stricem bio jedan od prvih Evropljana sa zapada koji su putovali Putem svile do Kine, koja se u to vreme zvalo Kitaj. Svoja putovanja Polo je hronološki izložio u knjizi „II Milione“ (Putovanja Marka Pola). Polovi su u Kini živeli 17 godina pre nego što su se vratili u Veneciju. U pomorskoj bici između Venecije i Đenove, Marko je bio uhvaćen i odveden u zatvor, gde je svoju knjigu izdiktirao Rustičelu da Pizi. Zbog svega ovoga, Marka Pola neki smatraju jednim od najvećih svetskih istraživača, dok ga neki skeptičniji pre vide kao najvećeg svetskog pripovedaca prica Porodica Marka Pola potiče sa ostrva Kurcola (sadašnja Korčula) u Jadranskom moru, gde i dalje postoji njihova kuća. Otac Nikolo i ujak Mafeo bili su trgovci koji su išli po istoku. Njih dvojica su krenuli put Azije i stigli u Kinu 1266.-došli su do Kanbalika u bliziniPekinga. Kada su se vratili kući, doneli su pismo za papu: pismo je bilo od tamnošnjeg vladara Kublaj-kana (unuk Džingis-kana), u kojem je on zamolio da učeni ljudi dođu kako bi podučavali u njegovom carstvu. Mateo i Nikolo Polo su sa papinim odgovorom krenuli do Kublaj-kana 1271. godine. Ovoga puta, Nikolo je poveo i svog sina Marka. Mladić je ubrzo postao miljenik, a zatim isavetnik Kublaj-kana. Tokom 17 godina službovanja Kublaj-kanu, Marko Polo se upoznao sa velikim prostranstvima Kine i brojnim dostignućima ove civilizacije, od kojih su mnoga bila ispred onoga što je do tada otkriveno u Evropi. Prema priči, tokom boravka u Kini Marko Polo je tri godine bio i guverner kineskog grada Jangkoua.
Knjiga svetskih čudesa[uredi]
Marko je za 17 godina službe kod Kublaj-kana obišao mnoge zemlje Dalekog istoka, sve do Današnje Burme i Vijetnama. 1292. godine Marku, njegovom ocu i stricu se pružila prilika da se vrate natrag. 1295. nakon tri godine putovanja stižu u Veneciju. Preko 25.000 pređenih kilometara i 24 godine putovanja u Veneciju su donijeli svoju legendarnu „odiseju“ Knjiga svetskih čudesa
II Milione[uredi]
Po povratku iz Kine 1295. godine, porodica Polo se nastanila u Veneciji gdje su postali senzacija i svojim pričama o dalekoj Kini privlačili gomile slušalaca. Ipak, malo im je ko verovao. U međuvremenu, nemirni duh odveo je Marka u pomorsku bitku 1298. godine, kod današnje Korčule gde je bio zarobljen. Tokom sukoba, on je bio kapetan venecijanskegalije. Nekoliko meseci koje je proveo u zatvoru Marko je iskoristio tako što je izdiktirao detaljan opis svojih putovanja u nepoznate delove Dalekog istoka. Njegova knjiga "II Milione“ uskoro je prevedena na mnoge evropske jezike. Međutim, problem s tom knjigom nastaje u narednom periodu-original je izgubljen, a do naših vremena stiglo je nekoliko verzija koje su često protivrečne, zbog prevoda -verovatno. U svakom slučaju, originalna knjiga je postigla veliki uspeh u svoje vreme-prosto neverovatno dostignuće za period kada štamparskatehnika još nije bila poznata u Evropi.
Nadahnuće[uredi]
Markova knjiga II Milione je imala presudan značaj u doba velikih geografskih otkrića. Geografske karte Dalekog istoka su vjekovima pravljene po njegovim putopisima. Njemački kartograf Johan Šener je 1533. godine zapisao iza Sinae i Ceresa(mitskih gradova središnje Azije)otkrića mnogih zemalja zasluga su Marka pola... obale tih zemalja nedavno su oplovili Kolumbo i Amerigo Vespuči Kasnije će se ispostaviti da Kristifor Kolumbo nije stigao do prijedela koje je opisao Marko Polo, jer ga je na tom putu zaustavilo kopno koje će kasnije biti prozvano Amerika. Poznato je da je Kolumbo posjedovao jedno latinsko izdanje Markove knjige i bilješkama koje je pravio tokom putovanja upoređivao vlastita otkrića sa mjestima koja je Marko opisao.
Misterija[uredi]
Dok je Marko Polo ležao na samrtnoj postelji, porodica ga je molila da prizna da je izmislio svoje priče. Odbijajući tu molbu on je navodno rekao: „rekao sam samo polovinu onoga što sam video“. Dok većina istraživača veruje da je Marko Polo stigao do Kine, nedavno su se pojavila mišljenja da on zapravo nije stigao toliko daleko i da je samo preričavaoinformacije koje je čuo od drugih. Skeptici naglašavaju, među brojnim greškama, da Marko Polo nije pomenuo kinesko pismo (veoma različito od bilo kog evropskog), štapiće za jelo, čaj, a da se ne govori o tome što nije pomenuo veliki Kineski zid. Takođe, kineske zabeleške iz tog vremena ga uopšte ne pominju, uprkos činjenici što je Marko tvrdio da je bio u službi Kublaj-kana- što je zbunjujuće, imajući u vidu da se u Kini beležilo sve što se dešavalo na dvoru. S druge strane, Marko opisuje druge aspekte života na Dalekom istoku u mnogo detalja- papirni novac, veliki kanal, strukturu mongolske armije, tigrove, imperijalni poštanski sistem. Takođe Japan naziva kineskim imenom Cipang. Taj pomen Japana smatra se prvom pojavom te zemlje u zapadnoj literaturi.
Zanimljivosti[uredi]
Legende kažu da je Marko Polo upoznao Italiju sa nekim proizvodima iz Kine među kojima su sladoled, pinjata i pasta, a naročito špagete. Međutim, ove legende se dovode u pitanje, pošto postoje dokazi da je pasta u Italiji poznata još iz starog vijeka.
Venecija je u znak sećanja na Marka Pola, dala njegovo ime svom međunarodnom aerodromu, a dva satelita koje je britanska kompanija BSB lansirala 1989 i 1990 nose ime slavnog putnika.
Marko Polo (Kineska Avantura)
Marko Polo (ital. Marco Polo; 1254 — 1324) je bio venecijanski trgovac i istraživač, koji je, sa ocem i stricem bio jedan od prvih Evropljana sa zapada koji su putovali Putem svile do Kine, koja se u to vreme zvalo Kitaj. Svoja putovanja Polo je hronološki izložio u knjizi „II Milione“ (Putovanja Marka Pola). Polovi su u Kini živeli 17 godina pre nego što su se vratili u Veneciju. U pomorskoj bici između Venecije i Đenove, Marko je bio uhvaćen i odveden u zatvor, gde je svoju knjigu izdiktirao Rustičelu da Pizi. Zbog svega ovoga, Marka Pola neki smatraju jednim od najvećih svetskih istraživača, dok ga neki skeptičniji pre vide kao najvećeg svetskog pripovedaca prica Porodica Marka Pola potiče sa ostrva Kurcola (sadašnja Korčula) u Jadranskom moru, gde i dalje postoji njihova kuća. Otac Nikolo i ujak Mafeo bili su trgovci koji su išli po istoku. Njih dvojica su krenuli put Azije i stigli u Kinu 1266.-došli su do Kanbalika u bliziniPekinga. Kada su se vratili kući, doneli su pismo za papu: pismo je bilo od tamnošnjeg vladara Kublaj-kana (unuk Džingis-kana), u kojem je on zamolio da učeni ljudi dođu kako bi podučavali u njegovom carstvu. Mateo i Nikolo Polo su sa papinim odgovorom krenuli do Kublaj-kana 1271. godine. Ovoga puta, Nikolo je poveo i svog sina Marka. Mladić je ubrzo postao miljenik, a zatim isavetnik Kublaj-kana. Tokom 17 godina službovanja Kublaj-kanu, Marko Polo se upoznao sa velikim prostranstvima Kine i brojnim dostignućima ove civilizacije, od kojih su mnoga bila ispred onoga što je do tada otkriveno u Evropi. Prema priči, tokom boravka u Kini Marko Polo je tri godine bio i guverner kineskog grada Jangkoua.
Knjiga svetskih čudesa[uredi]
Marko je za 17 godina službe kod Kublaj-kana obišao mnoge zemlje Dalekog istoka, sve do Današnje Burme i Vijetnama. 1292. godine Marku, njegovom ocu i stricu se pružila prilika da se vrate natrag. 1295. nakon tri godine putovanja stižu u Veneciju. Preko 25.000 pređenih kilometara i 24 godine putovanja u Veneciju su donijeli svoju legendarnu „odiseju“ Knjiga svetskih čudesa
II Milione[uredi]
Po povratku iz Kine 1295. godine, porodica Polo se nastanila u Veneciji gdje su postali senzacija i svojim pričama o dalekoj Kini privlačili gomile slušalaca. Ipak, malo im je ko verovao. U međuvremenu, nemirni duh odveo je Marka u pomorsku bitku 1298. godine, kod današnje Korčule gde je bio zarobljen. Tokom sukoba, on je bio kapetan venecijanskegalije. Nekoliko meseci koje je proveo u zatvoru Marko je iskoristio tako što je izdiktirao detaljan opis svojih putovanja u nepoznate delove Dalekog istoka. Njegova knjiga "II Milione“ uskoro je prevedena na mnoge evropske jezike. Međutim, problem s tom knjigom nastaje u narednom periodu-original je izgubljen, a do naših vremena stiglo je nekoliko verzija koje su često protivrečne, zbog prevoda -verovatno. U svakom slučaju, originalna knjiga je postigla veliki uspeh u svoje vreme-prosto neverovatno dostignuće za period kada štamparskatehnika još nije bila poznata u Evropi.
Nadahnuće[uredi]
Markova knjiga II Milione je imala presudan značaj u doba velikih geografskih otkrića. Geografske karte Dalekog istoka su vjekovima pravljene po njegovim putopisima. Njemački kartograf Johan Šener je 1533. godine zapisao iza Sinae i Ceresa(mitskih gradova središnje Azije)otkrića mnogih zemalja zasluga su Marka pola... obale tih zemalja nedavno su oplovili Kolumbo i Amerigo Vespuči Kasnije će se ispostaviti da Kristifor Kolumbo nije stigao do prijedela koje je opisao Marko Polo, jer ga je na tom putu zaustavilo kopno koje će kasnije biti prozvano Amerika. Poznato je da je Kolumbo posjedovao jedno latinsko izdanje Markove knjige i bilješkama koje je pravio tokom putovanja upoređivao vlastita otkrića sa mjestima koja je Marko opisao.
Misterija[uredi]
Dok je Marko Polo ležao na samrtnoj postelji, porodica ga je molila da prizna da je izmislio svoje priče. Odbijajući tu molbu on je navodno rekao: „rekao sam samo polovinu onoga što sam video“. Dok većina istraživača veruje da je Marko Polo stigao do Kine, nedavno su se pojavila mišljenja da on zapravo nije stigao toliko daleko i da je samo preričavaoinformacije koje je čuo od drugih. Skeptici naglašavaju, među brojnim greškama, da Marko Polo nije pomenuo kinesko pismo (veoma različito od bilo kog evropskog), štapiće za jelo, čaj, a da se ne govori o tome što nije pomenuo veliki Kineski zid. Takođe, kineske zabeleške iz tog vremena ga uopšte ne pominju, uprkos činjenici što je Marko tvrdio da je bio u službi Kublaj-kana- što je zbunjujuće, imajući u vidu da se u Kini beležilo sve što se dešavalo na dvoru. S druge strane, Marko opisuje druge aspekte života na Dalekom istoku u mnogo detalja- papirni novac, veliki kanal, strukturu mongolske armije, tigrove, imperijalni poštanski sistem. Takođe Japan naziva kineskim imenom Cipang. Taj pomen Japana smatra se prvom pojavom te zemlje u zapadnoj literaturi.
Zanimljivosti[uredi]
Legende kažu da je Marko Polo upoznao Italiju sa nekim proizvodima iz Kine među kojima su sladoled, pinjata i pasta, a naročito špagete. Međutim, ove legende se dovode u pitanje, pošto postoje dokazi da je pasta u Italiji poznata još iz starog vijeka.
Venecija je u znak sećanja na Marka Pola, dala njegovo ime svom međunarodnom aerodromu, a dva satelita koje je britanska kompanija BSB lansirala 1989 i 1990 nose ime slavnog putnika.
Kolumbov put u Ameri
а своје прво путовање Колумбо је кренуо 3. августа 1492. из луке Палос са три брода, Пинта, Ниња и Санта Марија и посадом од деведесет људи. На Канарска острва стиже 9. августа где остаје до 6. септембра. Земљу је по први пут угледао 12. октобра а новооткривену земљу назива Сан Салвадор.
Дана 23. октобра губи из вида Пинту и мисли да је њен капетан Пинзон дезертирао. Кубу налази 28. октобра и даје јој име Хуана у част ћерке шпанског краља. Касније открива Хаити коме даје име Хиспаниола („мајка Шпанија“). Санта Марија се насукала 25. децембра 1492. и није могла да настави пловидбу. Колумбо оставља 39 чланова посаде, обећава им да ће се вратити и отпловљава на Нињи. Више их никада није видео. Почетком јануара налази Пинту и заједно крећу за Европу. У луку Палос, одакле је Кристифор Колумбо (итал. Cristoforo Colombo, шп. Cristóbal Colón; 1451 — 20. мај 1506) је био истраживач и трговац који је први прешао Атлантски океан и открио Америку 1492. године под заставом Кастиље (Шпанија). Он је веровао да је Земља лопта и тврдио је да се бродом може доћи до Далеког истока пловећи на запад. Његова погрешна потцењена процена Земљиног обима и, у складу с тиме, погрешно прорачунате залихе хране и пића понетих на пут, могле су да доведу до пропасти његове експедиције, али, на срећу, на путу му „се испречио“ у то време непознати континент Америка.
Ипак, Колумбо је умро мислећи да је открио пут за Индију, а не нови континент. Америку, као нови континент је први схватио Америго Веспучи, по коме је она касније и добила име
По доласку у Шпанију Колумбо припрема много амбициознију експедицију која се састојала од флоте од 17 бродова, 1500 чланова посаде, 700 колониста, 12 мисионара те нешто домаћих животиња. Његов циљ је да оснује колонију на Хиспаноли и пронађе 39 чланова посаде Санта Марије које је морао да остави током прошлог путовања. На пут креће из Кадиза дана 25. септембра 1493. године.
Прво острво које налази, 21. дан пошто је напустио Канарска острва, назива Дезирада. У недељу 3. новембра 1493. налази острво које назива Марија Галанда, по имену свог адмиралског брода. Треће острво које је открио назива Доминика, а после њега открива Гваделуп. После тога креће у правцу севера ка Хиспаноли. Уз пут открива острва Монсерат, Свети Мартин и Свети Бартоломеј. Када је стигао у Хиспаниолу основао је колонију Изабела. Затим је кренуо на запад и априла 1494. открио Порторико, а затим и Јамајку. После тога је дошла сезона урагана када је изгубио шест бродова. Од њихових остатака је направио први брод који је направљен у Новом свету и крстио га именом Индија.
У Кадиз стиже 11. јуна 1496. на броду Санта Клара.
На треће путовање Колумбо је кренуо из луке Санлукар де Барамеда поред Кадиза 30. маја 1498. са флотом од шест бродова. На Канарским острвима, 20. јуна флота се дели, а Колумбо са три брода креће ка југу, а преостала три брода крећу ка Хиспаниоли да би однеле намирнице колонистима.
Дана 1. августа 1498. открива обалу и ушће велике реке, а касније ће се испоставити да је Колумбо открио јужноамерички континент и ушће Оринока. После тога креће да испитује обале данашње Венецуеле и открива острва Тринидад, Свети Винсент, Гренада и Маргарита.
У Хиспаниолу стиже 31. августа 1498. године. На острву влада потпуна анархија и избија побуна против Колумба. Пет бродова напуштају острво и одлазе за Шпанију. Међу онима који су се вратили многи се жале краљу и краљици окривљујући Колумба. Краљ и краљица одлучују да пошаљу Франсиска Бобадиљу да би заменио Колумба на месту вицекраља. Он стиже у Хиспаниолу 23. августа 1500. и почетком октобра затвара Колумба и његову браћу и шаље их у Шпанију да им се суди.
Током путовања Колумбо је написао писмо шпанским краљевима које им је предато по доласку у Шпанију крајем новембра 1500. године. Писмо је имало ефекта, Бобадиља је позван да се врати у Шпанију. Октобра 1501. Колумбу је дозвољено да организује ново путовање, али му је забрањено да се врати на Хиспаниолу, одузета му је титула вицекраља, али је задржао титулу адмирала.
На своје четврто путовање за Нови свет кренуо је из Кадиза 9. маја 1502. са четири брода и 148 чланова посаде. У јуну пролази поред Мартиника. Када је стигао до обала данашњег Хондураса кренуо је ка југу у потрази за пролазом ка западу. Када је дошао до Панамског земљоуза мислио је да је дошао до Малајског земљоуза.
Како није нашао злато и како је почео да губи један по један брод решио је да крене за Јамајку када се његов брод насукао. Колумбо шаље неколико људи на једном чамцу да траже помоћ у Хиспаниоли. Помоћ од два брода стиже 25. јуна 1504.
За Шпанију креће 12. септембра где стиже 7. новембра, уморан и болестан.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.